Неки задаци јавног заступања за обуставу продају Телекома Србије

Неки задаци јавног заступања за обуставу продају Телекома Србије могу да буду:

• Потписати петицију за обуставу продаје Телекома Србије на најближем пункту организације која акцију спроводи. Више је иницијатива за потписивање петиције а једна од најмасовнијих је акција Демократске странке Србије која се реализује у свим општинама и градовима у Србији. Додатне информације могу да се добију на линку.

•  Израда листе препознатих грађана, организација, синдиката, политичких партија које се противе продаји Телекома

• Идентификовање посланика и одборника у локалној самоуправи којима се можемо обратити
• Слање писма, телефонски позив, слање е-маила одборницима, посланицима, политичким партијама са захтевом да се изјасне у вези продаје Телекома и јасно израженим ставом да неће добити вашу подршку на наредним изборима ако се прода Tелеком Србије
• Формирање групе за притисак коју ће сачињавати ваши пријатељи и сви који се противе продаји Телекома која ће тражити пријем код градоначелника или председника Општине или код локалног функционера политичке странке која је на власти са захтевом да се обустави продаја Телекома
• Извршите притисак на одборнике ваше Скупштине општине да донесе одлуку да се противи продаји Телекома Србије и да тражите од Владе Србије да је обустави
• Извршите притисак на управни одбор свог предузећа да донесе одлуку да се противи продаји Телекома Србије и да тражите од Владе Србије да је обустави
• Нека удружења у којима сте ангажовани (хуманитарна, омладинска, удружења ловаца и риболоваца, спортска, итд.) донесу одлуку о противљењу продаји Телекома Србије и упутите писмо Влади Србије са захтевом да се продаја Телекома обустави
• Слање захтева руководству ваше синдикалне организације да се изјасни против продаје Телекома Србије и да се укључи у националну кампању против продаје Телекома
• Променити слику свог Фејсбук профила сликом на којој пише ЗАУСТАВИТИ ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА
• Позвати своје пријатеље на Фејсбуку да се придруже страници ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА
• "Лајковати" (тастер Свиђа ми се) текстове и прилоге на социјалним мрежама где се изражава став против продаје Телекома Србије
• Назвати дирекцију Телекома Србије и изразити свој став противљења продаји (Телефони: 011 333 7090 и 011 333 7093; факс: на 011 3237260)
• Назвати Владу Републике Србије и изнети став да се противите продаји Телекома Србије (телефони су на страни  http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=67236 )
• Назвати седиште ДС и изразити противљење продаји Телекома (телефони Тел. +381 (0)11 3443-003, Факс +381 (0)11 2444-864)
• Назвати седиште Г17плус и изразити своје противљење продаји Телекома Србије (Тел: 011 3210 355, Фаx: 011 3284 054)
• Допишите задатке сами

ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА!

СВАКО ОД НАС МОЖЕ ДА ДОПРИНОСЕ ОБУСТАВИ ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА.

Петиција ка средство

Петиција је писмена молба, писмена представка или молба групе грађана органима власти или представничком телу -  Скупштини града или Скупштини Србије,  или свим носиоцима јавне власти - градоначелницима, члановима Градског већа, председнику Скупштине града или директорима јавних предузећа.

Устав Србије из 2006. године утврђује право на петицију као једно од зајемчених људских права. Уставна одредба гласи:

„Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локане самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи. Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице“ .

Право на петицију утврђено је и Законом о локалној самоуправи, Пословником Народне скупштине, Законом о Влади и Пословником Владе Републике Србије, као и Законом о државној управи и Законом о референдуму и народној иницијативи.

Законом су дефинисане и народна или грађанска иницијатива, али ни једна иницијатива коју су поднели представници невладиних организација или других организација никада није разматрана.  

Право на петицију и предлог у Србији највише злоупотребљавају политичке странке, а посебно оне које су на власти. Али и оне које припадају парламентарним посланичким и одборничким групама. Имали смо пример да пре две године чланица тада владајуће коалиције на републичком нивоу организује петицију, уместо да покрене питање или решење било ког проблема пред надлежним министарством или на седници Владе. Још боље, нека то питање покрене посланичка група парламентарне или владајуће партије. Посебно се злоупотребљавају инструменти притиска и контроле коју грађани сами или удружени могу да реализују кроз лобирање или заступање пред органима власти.

Право на петицију је основно људско право такозване прве генерације и дефинисано је и Универзалном декларацијом о правима и слободама човека и грађанина. Иако је ово право дефинисано и Уставом Србије, и то у делу људских и мањинских права, суштина права грађана на петицију садржана је у члану 2 Устава Србије који као грађане третира носиоце суверености. Дакле, сувереност потиче од грађана и они је могу остваривати путем реферндума, народне иницијативе и преко својих представника изабраних на изборима. То практично значи да грађани могу поднети захтев било ком органу на свим нивоима власти.

С друге стране, петиција је облик групног обраћања, односно грађани се обраћају локалној самоуправи, јавном предузећу, градоначелнику или председницима републичке и локалне самоуправе и траже да ти органи или установе предузму меру или радњу или покрену поступак ради регулисања питања или проблема који су подржали грађани својим потписима. 

Петиције могу покренути и правна лица, односно предузећа и предузетници, док се народне иницијативе и грађанске иницијативе односе искључиво на право предлагања закона и скупштинских одлука на различитим нивоима власти. Народна иницијатива се подноси представницима републичке власти, а грађанска органима аутономне покрајине и локалним самоуправама. Прецизније, то подразумева да поднесете предлог закона са образложењем, баш као што то ради Влада Републике Србије, или предлог одлуке са образложењем исто онако како је то предвиђено процедуром и статутима локалних самоуправа. Довољно је да употребите само један израз који није у складу са правном праксом наше земље да Влада, или градско или веће аутономне покрајине ваш предлог одбаци.

Такође, Закон о референдуму предвиђа ригидну процедуру, па морате да формирате иницијативни одбор, затим пододборе који ће прикупљати потписе, а локалној полицијској станици морате пријавите време и место на коме ћете прикупљати потписе. Опет, имате само седам дана да прикупите 15.000 потписа. Такође, овај закон није усклађен са Уставом који дефинише да је за народну иницијативу или референдум потребно 30.000 потписа бирача.

Број потребних потписа бирача за грађанску иницијативу дефинишу и статути градова, односно аутономне покрајине. Међутим, оно што је посебан проблем у самој процедури је чињеница да се од грађана тражи гомила података. Грађани Србије не разликују се од грађана било које европске државе и у принципу не воле да остављају или достављају податке о себи. У међувремену је донет и Закон о заштити података, па се поставља питање да ли је у складу са прописима и европским стандардима да се од учесника-потписника узима матични број или да ли је потребан лични потпис сваког грађанина који учествује у одређеној иницијативи с обзиром да су уведена биометријска документа.

Српска пракса показује да се од грађана који подносе петицију тражи да испуне процедуру народне или грађанске иницијативе, што додатно компликује и обесмишљава процес остваривања права на петицију. Званичних података колико је петиција у Србији поднето, или још важније колико је петиција добило званичан одговор са било ког нивоа власти нема. Можда је разлог и то што у нашем законодавству не постоји обавеза ни једног државног органа или органа локалне самоуправе да у одређеном року одговори на захтев грађана, нити је прецизирано шта конкретно треба да уради уколико му се грађани или организације обрате петицијом.

Образац за анализу циљане публике

Тема јавног заступања ____________

Циљана публика _____________________

Оцена циљане публике (1 = лоше . .  . 5 = одлично):

Ниво познавања ваше мреже или организације

(Да ли су сарађивали са вама у прошлости и на који начин?)

Ниво знања о теми јавног заговарања 

(Да ли је публика добро информисана или јој недостају свеже информације?)

Ниво слагања у вези са темом

(Каква је процена на карти моћи – подржавају, опозиција или неутрални?)

Ниво раније показане подршке

(Да ли је публика активно подржавала вашу позицију у вези са темом?)

Какав би интерес или корист могла имати циљана публика од подршке теми?

Лица која могу извршити утицај на циљану публику:

Листа за проверу избора задатка јавног заступања

Критеријум

1. Постоје ли квалитативни или квантитативни подаци који показују да ће задатак поправити ситуацију?

2. Да ли је задатак достижан?

Чак и уз постојање опозиције?

3. Хоће ли задатак добити подршку много људи? Је ли људима довољно стало за то да би предузели акцију?

4. Хоћете ли успети да сакупите новац или друге ресурсе за подршку вашем раду на задатку?

5. Можете ли јасно идентификовати циљане доносиоце одлука? Која су њихова имена и позиције?

6 Да ли је лако разумети задатак?

7. Има ли задатак јасан и реалистичан временски оквир?

8. Имате ли неопходна савезништва са кључним појединцима или организацијама да остварите задатак? Како ће задатак помоћи у стварању савезништава с другим организацијама, лидерима/кама, заинтересованим групама?

9. Хоће ли рад на задатку дати људима прилике да науче  и укључе се у процес одлучивања?

Надгледање и оцена успешности кампање јавног заговарања

Надгледање и оцена успешности се одвијају током читавог процеса јавног заступања. Пре предузимања кампање јавног заступања, важно је одлучити ко ће и како пратити план примене, оценити успешност или мерити резултате. Треба реално проценити колики степен промене се може очекивати у политици, програмима или финансирању, као резултат свих напора? Прецизније речено, шта ће бити другачије након завршетка кампање јавног заступања. Како ћете знати да се ситуација променила?

Да бисте сагледали како се одвија ваша кампања јавног заступања, предлажемо да процењујете успех ваших напора на крају неког циклуса доношења одлука. Наравно, ви можете тражити од неког „споља“ да процени ваш успех.

Упитник само-процењивања је подељен у шест области: задатак јавног заговарања, преношење порука/комуникација, коришћење података и истраживања, грађење коалиција, утицај на процес доношења одлука, и свеукупни проблеми у руковођењу/организовању.

Упитник за процењивање јавног заступања

1. Задатак јавног заговарања

• Да ли се задатак вашег јавног заговарања одвија глатко или сте наишли на неке препреке? Које су то препреке и како се могу превазићи?
• Шта још можете урадити да померите задатак напред? Да ли би вам стварање нових савезништава или повећавање вашег медијског досега помогло у испуњењу вашег задатка кроз процес доношења одлука?
• Уколико ваш задатак не делује остварљиво, да ли можда треба да га мењате? Шта би било оствариво? Да ли бисте могли остварити макар део вашег задатка кроз преговоре или пристанак на компромис?
• У којој мери је промена политике/програма резултат вашег задатка? Да ли сте остварили ваш задатак потпуно, делимично, или нисте нимало?
• Да ли можете/да ли треба да покушате постићи остатак вашег задатка током следећег круга доношења одлука или треба да пређете на потпуно нови задатак јавног заговарања? Које су добре и лоше стране за сваку од ових одлука?
• Да ли је промена програма/политике имала утицаја на проблем којим сте се бавили? Ако сте постигли ваш задатак у потпуности или делимично, да ли је он имао утицај који сте намеравали?

2. Преношење порука/комуникација

• Да ли је ваша порука(поруке) допрла до циљаних публика? Ако не, како сте могли боље допрети до ових публика?
• Да ли су ваше публике реаговале позитивно на вашу поруку (поруке)? Које су поруке биле успешне? Зашто? Које нису биле успешне и зашто? Како можете променити поруке које нису биле успешне?
• Који канали комуникације су били добри за преношења поруке? Који нису били успешни и зашто? Како се ови облици могу променити или унапредити?
• Да ли су медији пратили ваш рад? Да ли је то помогло вашем раду? Како се ваши односи са медијима могу побољшати?

3. Коришћење података и истраживања

• Како је коришћење података и истраживања побољшало ваш рад?
• Да ли су подаци представљени јасно и убедљиво? Како се могла побољшати ваша презентација?
• Да ли је ваше јавно заговарање створило нова питања за истраживање? Да ли је потребно више података за подршку вашем задатку јавног заговарања? Ако је тако, да ли су подаци доступни на другом месту или морате предузети истраживање?

4. Процес доношења одлука

• У којој мери је процес доношења одлука отворенији као последица ваших напора јавног заступања?
• Да ли ће следећи пут бити лакше допрети до доносилаца одлука и убедити их? Образложите одговор.
• Да ли је дошло до повећања броја људи укључених у процес доношења одлука, као последица вашег рада? Да ли је ово помогло или одмогло вашем раду?
• Како можете унапредити начин на који утичете на процес доношења одлука?

5. Грађење коалиција

• У којој мери је ваша коалиција била успешна у привлачењу пажње у односу на проблем и у грађењу подршке задатку јавног заговарања?
• Да ли су информације преношене члановима коалиције на време? Како би ширење информација могло бити унапређено?
• Има ли нерешених конфликата у коалицији? Како им се може приступити и како их решити?
• Постоји ли висок ниво сарадње и размене информација између чланова коалиције? Како би односи унутар коалиције могли бити побољшани?
• Да ли је коалиција добијала или губила неке чланове? Како можете придобити нове чланове и/или превенирати излазак чланства из коалиције?
• Да ли је коалиција пружила могућност развоја лидерства код чланова?
• Како је ваша коалиција помогла вашем јавном заговарању? Како можете проширити своју коалицију?

6. Свеукупни проблеми у менаџменту/организовању

• Да ли је ваш рад у јавном заговарању финансијски покривен? Како можете набавити још ресурса?
• Да ли је систем рачуноводства адекватан? Да ли можете донаторима дати тачан извештај о томе како је новац био потрошен?
• Како су ваши финансијски ресурси могли бити коришћени ефикасније?
• Да ли су сви догађаји остварени успешно и састанци вођени глатко? Који нису и зашто? Како се логистика могла унапредити?
• Да ли сте Ви и ваша организација преоптерећени или обесхрабљени? Како можете добити више помоћи? Да ли треба да сузите ваш задатак или продужите временски оквир да бисте учинили ваш рад лакшим за управљање?

Изјава о циљу и постављање задатака

Циљ јавног заступања

Циљ јавног заступања је дугорочни резултат који желите постићи, то је ваша визија промене политике, програма или расподеле средстава. У Србији, на националном нивоу, у овом тренутку то је обустава продаја Телекома Србије као стратешки важне фирме за развој Србије

Овај циљ се мора остварити у наредна три месеца, и захтева комплексно и удружено деловање грађана, политичких организација, синдиката и других организација

Паралелно са овим процесом, потребно је радити и „одоздо“. У општинама и градовима, наведени циљ подразумева утицање на локалну самоуправу да ствара амбијент погодан за јавно заступање обезбеђивањем услова за рад у локалу

Када сте дефинисали циљ јавног заговарања приступате изради задатака. Број задатака ће зависити, како од вашег дугорочног циља, тако и од  ваших организационих и персоналних ресурса за јавно заступање. Генерално саветујемо да се фокусирате на онај број задатака који реално можете да остварите. Они јавни заступници који теже да „поправе“ све, ризикују да не постигну ништа. Чак се саветује да почнете са скромнијим задацима чије ће успешно остварење обезбедити више ентузијазма, искуства и кредибилитета који ће вас даље водити ка освајању амбициознијих задатака.  

Задатак јавног заступања

Задатак јавног заступања је одређена, краткорочна, акцијски орјентисана мета, која доприноси постизању циља. Начин на који сте поставили ваш задатак, може унети појашњење или конфузију у остатак процеса планирања и треба му посветити доста пажње. Да би задак био ПАМЕТНО постављен (енглеска реч SMART значи паметан) он треба да буде:

S (specific)    -одређен
M (measurable) -мерљив
A (achievable)  -достижан
R (realistic) -реалан
T (time-bound)  - временски ограничен

Да би постављени задатак јавног заступања задовољио наведене критеријуме важно је:

1. Идентификовати политичке актере или доносиоце одлука који имају моћ да претворе задатак јавног заговарања у реалност

2. Идентификовати одређену политичку акцију или одговор који је неопходан да би се циљ испунио.

3. Предвидети временски оквир и степен жељене промене. Такође, неки задаци јавног заговарања (али не сви) наводе и квантитативну меру промене.

Да бисте лакше разумели разлику између циља и задатка јавног заступања, обратите пажњу на следеће:

• Циљ јавног заступања је дугорочни резултат. Није вероватно да ћете га потпуно остварити, било самостално било удружени са другим невладиним организацијама. Стога се циљ сматра нечим ћему ви доприносите, али се не можете сматрати одговорним ако се он не оствари, јер сами не можете да га остварите (иако бисте то жарко желели) као што не можете искључиво себи приписати заслугу уколико се циљ оствари. 
• Задатак јавног заступања је, с друге стране, у потпуности остварив од стране вас као јавних заступника. То је краткорочна мета која је уједно и достижна, према вашој процени. Успех се може лако измерити.  Овај успех је нешто до чега сте ви као јавни заговарачи дошли властитим ресурсима, енергијом, ангажовањем и знањем. Ваш задатак јавног заступања јасно доприноси дугорочном циљу.

РАЗЛИЧИТИ ОБЛИЦИ ЗАЈЕДНИЧКОГ ДЕЛОВАЊА

ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛОВАЊЕ може бити различитог интензитета и називати се различитим именима. Ако се сви чланови договоре о интензивнијем заједничком раду, говоримо о сарадњи.

У вези са (не)једнакостима везе међу сарадницима који су се удружили ради и до постизања одређеног циља, у начелу разликујемо:

• КООПЕРАЦИЈА је веза слабијег интензитета у којој постоје неформални односи сарадње договорени на краћи рок - размењују се информације везане само уз тренутни пројекат. У оваквом облику сарадње не постоји подела овлашћења и новца.
• КООРДИНАЦИЈА је веза средњег интензитета која подразумева нешто формалнији однос, план, поделу улога. Она отвара путеве за комуникацију, али свако задржава своја овлашћења. Питање моћи може бити спорно, али се средства и заслуге деле.
• КОЛАБОРАЦИЈА захтева трајнији однос и има јачи интензитет од кооперације и координације. За њу је нужно изградити нову структуру, одредити заједничку мисију и обећати потпуно укључивање. Карактерише је опсежно планирање и потпуна комуникација на свим нивоима. Свака страна улаже своја средства и углед.

Расподела моћи може бити неједнака, али партнери заједнички улажу и деле.

• САВЕЗ захтева уједињавање и повезивање. То је удружење или веза организација чији интереси имају сличан карактер. Чврсти савези већ делују попут полуслужбених удружења појединачних организација.
• КОМИСИЈА (ПОВЕРЕНИШТВО) углавном се именује од стране неког службеног тела и има саветодавну или извршну улогу само у оквиру стриктно одређеног задатка.
• САВЕТОДАВНИ ОДБОР - даје предлоге и подршку свим учесницима  у одређеној акцији.
• КОНФЕДЕРАЦИЈА је уједињавање у савез, лигу неколико организација и то са циљем постизања одређене сврхе. Степен централизације је мањи, без потчињавања овлашћења и одрицања дела самосталности.
• ФЕДЕРАЦИЈА је договорно уједињење у којем ће сваки/а члан/ица део својих овлашћења у заједничким активностима предати неком заједничком средишњем телу.
• МРЕЖУ чине појединци или групе удружени у тек овлаш структурирану групу, са лабавом структуром и односима.
• ПАРТНЕРСТВО захтева удруживање две или више група које заједнички улажу финансије и средства, а деле користи и трошкове.
• РАДНА ГРУПА, самостална јединица настала унутар једне или међу више организација, састављена за извршење одређеног задатка. Настаје на захтјев надзорног тела које не учествује у њеном раду.
• РИВАЛСТВО, међусобно такмичење, може постати облик заједниког деловања које међусобно мотивише и подстие на што делотворније постизање циља.
• КОНСОЛИДАЦИЈА, спајање више организација у једну; обично подразумјева знатну структурну промену у циљу остваривања заједничког рада.
• ПРЕУЗИМАЊЕ, законско спајање организација у једну, при чему обично једна организација себи припоји мању - интереси и циљеви једне организације потчињавају се другој.

НОРМЕ УНУТАР КОАЛИЦИЈЕ: ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВА

РАЗУМЕВАЊЕ

1. Сваки члан коалиције треба да зна како остали чланови долазе до одлука и да разуме последице тог процеса при раду у коалицији
2. Појасните повезаности и разноликости које постоје међу члановима коалиције

НОРМЕ

1. Прихватите различите расподеле рада
2. Набавите информације прије него што делујете. У већини случајева прича има више страна.
3. Рашчистите између себе о језику који требате користити приликом неслагања. Можете се слагати и без искривљивања мотива и вредности других чланова.
4. Рашчланите оно што сте одрадили као појединачне организације и оно што сте одрадили као члан коалиције. Приступање коалицији не значи да требате одустати од посебних квалитета сваког члана коалиције.
5. Избегавајте кориштење медија да бисте огласили неслагања унутар коалиције. Неслагања се морају излагати и решавати унутар коалиције.
6. Поделите успех са свима. Када људи и организације напорно раде, требају бити награђене.

ПРОЦЕДУРЕ

1. На самом почетку рада коалиције појасните како ће се доносити одлуке. Држите се тог процеса. Процедуре за доношење одлука требају бити јасне, свима познате, прихваћене од стране свих чланова, и примењиване.

2. Како ће се организовати и водити састанци главног одбора/савета коалиције? Питања која се тичу процедура попут ове могу изазвати конфликт, чак и ако постоји добра воља свих. Најлакше се превазилазе одређивањем јасних основних правила са којима се чланови коалиције слажу.

3. Унапред припремите процедуре за решавање ситуација у којима се јаве или упорно постоје јака неслагања.

4. Под којим условима се неке закључене дискусије поново могу отворити?



ДИНАМИКА ОДНОСА УНУТАР КОАЛИЦИЈА

Коалиције су комплексне. Истоветност циља, жеља за заједничким деловањем али и несугласице у предузимању појединих корака, најчешће су истовремено присутне у свакој коалицији и чине је трајно динамичном.

ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ПРИСТУПА И ОДНОСА У ЗАЈЕДНИЧКОМ РАДУ

• Демократско учешће - организације желе остварити заједничке интересе корисничке популације или властите интересе, али су вољне допустити другим организацијама у коалицији да такође остварују своје интересе. Демократским учешћем све организације имају прилику остварити своје интересе и преузети једнаку количину обавеза при заједничким активностима. Организације које своје интересе остваре на овакав начин биће вољне да поново сарађују или ће постојећем облику рада дати трајнији карактер.
• Доминација - једна организација или особа воде главну реч у заједничком раду. Таква организација или појединац покушавају своје ставове и приоритете наметнути као приоритете коалиције. Друге организације у оваквим случајевима или иступају из савеза или из одређених разлога пристају на доминацију. Овакви односи се лако препознају при почетку сарадње и могу се преусмерити.
• Манипулација - једна организација или особа манипулише другима, прикрива информације и тајно промовише властите интересе преко коалиције. Ово онемогућава потпуну и отворену комуникацију међу организацијама, тешко се препознаје и преусмерава, а порушено поверење међу организацијама је тешко поново успоставити.
• Индоленција - једна или више организација нису спремне за сарадњу. Укључују се у коалиције и користе резултатима заједничког рада, али не учествују активно, не преузимају обавезе нити дају свој допринос.  Често пристају на доминацију јер их само занима крајња корист.

Успешне коалиције не губе фокус и при сваком конфликту који се јави унутар коалиције стварају се резултати. Успешне коалиције раде на једном одређеном или више питања, користе динамику и напетост и ослобођене су покушаја доминације.

Успешне коалиције морају бити рационалне и поставити циљеве који су остварљиви. Оне постављају и темеље за будуће кампање и укључују ширу јавност.



ОСНОВЕ ЗА СТВАРАЊЕ КВАЛИТЕТНЕ АКЦИЈЕ ЈАВНОГ ЗАГОВАРАЊА

Док ће употреба различитих техника и стратегија у јавном заговарању варирати од случаја до случаја, следећи елементи представљају битне основе за квалитетно деловање. Не морате их све користити истовремено или наведеним редоследом. Свака ће ситуација захтевати посебну стратегију.

ОДЛУКА-ИЗБОР ЦИЉА

Приступ је комплексан-увијек треба проверавати доноси ли зацртани циљ стварно решавање проблема и хоће ли привући пажњу различитих група.

КОРИШТЕЊЕ ПОДАТАКА И ИСТРАЖИВАЊЕ ЗА ЈАВНО ЗАГОВАРАЊЕ

Подаци су нам изузетно битни и често су најважнији аргумент. Које податке треба користити да бисте најбоље показали Шта вам је циљ?

КО СУ ПРИМАОЦИ ПОРУКЕ?

Када су циљ и тема одабрани, јавно заговарање усмеравамо према доносиоцима одлука или људима који могу на њих утицати.

ОБЛИКОВАЊЕ И УСМЕРАВАЊЕ ПОРУКЕ

Креирајте поруку сходно томе коме је упућујете.

СТВАРАЊЕ КОАЛИЦИЈА

Моћ јавног заговарања потврђује се и бројношћу учесника укључених у достизање циља. Посебно тамо гдје су демократија и јавно заговарање нови феномени, укључивање већег броја група и појединаца служи и као ефикасна заштита.

Размислите, кога још можете укључити? Ко вам још може бити савезник?

УВЕРЉИВА ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Могућности утицања на доносиоце одлука су ограничене. Политичар вам може дозволити један сусрет, министар ће вам „поклонити“ пет минута, али брижљиво припремљена презентација, базирана на квалитетним аргументима, може претворити и кратко суочавање у успешну акцију. У суштини ви често имате само једну прилику за изношење става и јако је важно хоћете ли је знати искористити.

ПРИКУПЉАЊЕ СРЕДСТАВА

Свака активност захтева средства. Успешно јавно заговарање тражи дугорочно инвестирање времена, енергије и средстава. Како можете прикупити потребна финансијска средства-једно је од кључних питања на које морате знати одговорити.

ЕВАЛУАЦИЈА

Како знате јесте ли успјели стићи до постављеног циља? Како можете побољшати стратегију? Желите ли се бавити успешним јавним заговарањем, морате стално тражити повратне информације и процењивати уложени напор.



9. РАСПОРЕД АКЦИЈЕ: КАД ЋЕ СЕ ШТА РАДИТИ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

9. РАСПОРЕД АКЦИЈЕ: КАД ЋЕ СЕ ШТА РАДИТИ?

У овој фази треба разрадити детаљан план деловања, који треба да укључи одговоре на следећа питања:

а) Кад се морају завршити одређени задаци и испунити циљеви?
б) Ко ће урадити шта и када?

8. СПОЉАШЊЕ ОКРУЖЕЊЕ: КОЈЕ СУ МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ УНУТАР КОНТЕКСТА ПРОЦЕСА ДОНОШЕЊА ОДЛУКА?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

8. СПОЉАШЊЕ ОКРУЖЕЊЕ: КОЈЕ СУ МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ УНУТАР КОНТЕКСТА ПРОЦЕСА ДОНОШЕЊА ОДЛУКА?

 а) Какве су реалности заговарања у постојећем политичком контексту? Које су политичке могућности, ризици и ограничења могући?

б) Који се догађаји дешавају у друштву, а који могу утицати на тактике и ефективност стратегије?

Сигурно је да стратегија политике јавног заговарања треба одреди ризике различитих тактика наспрам реалности политичког система у коме мора да ради.

Такође и разноликости друштвених услова могу да утичу на успех стратегије (и одабраних тактика), као што је: степен подршке /независности медија, ниво јавног знања и интереса за промену, стање економије, година избора, рат, природне непогоде, интерес итд.

7. ОСТАЛА ПУБЛИКА: КО СУ ИНТЕРЕСНИ ПАРТНЕРИ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

7. ОСТАЛА ПУБЛИКА: КО СУ ИНТЕРЕСНИ ПАРТНЕРИ?

а) Ко су могући корисници онога што покушавате постићи?

Да ли би они могли бити активирани при преношењу поруке?

б) Ко су евентуални губитници?

Какви ће бити њихови аргументи?

Који су ваши против-аргументи?



6. ДОСТАВА: КАКО ИХ МОЖЕМО НАТЕРАТИ ДА ТО ЧУЈУ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

6. ДОСТАВА: КАКО ИХ МОЖЕМО НАТЕРАТИ ДА ТО ЧУЈУ?

Има пуно начина да се достави порука јавног заговарања. Од лобирања до директне акције и разговора „очи у очи“. Које средство ће бити најефективније, то зависи од конкретне ситуације. Кључна ствар је да се оне процењују и примене на најбољи начин, понекад и упличући их све заједно у победничку „мешавину“.

Које су специфичне тактике најбоље за преношење поруке?

• Директно лобирање доносиоца одлука?
• Медији?
• Мобилизација људи?
• Директне акције (демонстрације, протестни скупови, итд.)?
• Правно заступање?

Стратегија јавног заговарања ће врло често користити комбинацију претходних тактика јер једна другу оснажују. Ако се ради у коалицији, онда различите чланице могу преузети различите акције, сходно њиховој стручности, искуству и стилу.

5. САРАДЊА: КО НАМ МОЖЕ ПОМОЋИ?

 ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

5. САРАДЊА: КО НАМ МОЖЕ ПОМОЋИ?

а) Које су још организације и групе забринуте истим питањем? (укључујући и оне које можда нису природни савезници)

б) Које су предности и недостаци стварања коалиције са сваком од њих?

ц) Можете ли радити с њима?

д) Како их можете укључити као савезнике по овом питању?

Формирање коалиција може бити једна од најефективнијих компоненти стратегије заговарања због могућности да знатно прошири ваш углед, средства и стручност. На другој страни, управљање коалицијом састављеном од различитих група може бити велики изазов.



4. ПРЕНОСИОЦИ ПОРУКЕ: КО ПРЕНОСИ ПОРУКУ? НА КОЈИ НАЧИН „УРУЧИТИ“ ПОРУКУ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

4. ПРЕНОСИОЦИ ПОРУКЕ: КО ПРЕНОСИ ПОРУКУ? НА КОЈИ НАЧИН „УРУЧИТИ“ ПОРУКУ?

Иста порука има различито дејство у зависности од тога ко је преноси. Ко су најбољи преносиоци порука за различиту публику? Упамтите, треба пронаћи ПРАВУ ОСОБУ ЗА ПРАВО МЕСТО У ПРАВО ВРЕМЕ

У неким случајевима ово морају бити стручњаци с већ изграђеним угледом. У другим случајевима пак можемо ангажовати аутентичне личности које ће говорити из личног искуства. Шта нам треба да бисмо „наоружали“ разашиљаоце порука довољним бројем информација и оснажили њихов осећај заговарања?

а) Ко су најбољи разашиљаоци поруке за различиту публику?
б) Како ћете их укључити?
ц) Шта ови људи треба да имају да би ефективно и с неопходном сигурношћу преносили поруку?

Иако стручњаци уносе много техничког знања, обични људи погођени специфичним проблемом често имају много више личног утицаја.

Постоје различити начини одашиљања поруке - у распону од “љубазног“ јавног уверавања до разговора „у четири ока“. Потребно је, од прилике до прилике, проценити шта ће бити делотворније.

3. ПОРУКА: КАКВУ ПОРУКУ ПРИМАОЦИ ТРЕБА ДА ЧУЈУ? /ОБЛИКОВАЊЕ УСМЕРЕНЕ ПОРУКЕ/

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

3. ПОРУКА: КАКВУ ПОРУКУ ПРИМАОЦИ ТРЕБА ДА ЧУЈУ? /ОБЛИКОВАЊЕ УСМЕРЕНЕ ПОРУКЕ/

Да бисмо допрели до различите публике морамо креирати и дизајнирати скуп убедљивих порука. Иако се ове поруке морају базирати на истинама, оне се морају срочити сваки пут другачије за различиту публику а у зависности од тога шта публика жели да чује.

У приступу различитим примаоцима основно је прилагодити поруку како би била препозната и у потпуности схваћена.

Ваша порука мора садржати две основне компоненте:

• апел на оно шта је исправно и
• апел на интересе саме групе којој се обраћате.

а) Која је основна порука коју желите пренети?
б) Како ћете преобликовати ту поруку за различите циљане групе?

Дакле, важно је да проблем преточите у јасну поруку, пажљиво кројену за специфичну групу којој се обраћате.



2. ЦИЉАНА ПУБЛИКА: ПРЕМА КОМЕ ЈЕ АКЦИЈА УСМЕРЕНА? НА КОГА ЖЕЛИМО ДЕЛОВАТИ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

2. ЦИЉАНА ПУБЛИКА: ПРЕМА КОМЕ ЈЕ АКЦИЈА УСМЕРЕНА? НА КОГА ЖЕЛИМО ДЕЛОВАТИ?

Ко су људи или институције које морате продрмати? Треба препознати одговорне особе и могуће партнере, савезнике, али и противнике. Дакле, морамо имати јасну представу о томе ко су примаоци наше поруке, а такође којим средствима и на који начин можемо вршити притисак на циљне групе.

Ово укључује и оне који имају формалну власт (нпр. доносиоци закона) и оне који имају могућност и капацитете да утичу на формалну власт (медији, савезници, опозиција, итд.). У оба случаја ефективно јавно заговарање захтева јасну представу о томе ко је циљана публика и какав је приступ подручјима где се на њих може утицати.

Овде је опет неопходно пажљиво аналитичко истраживање да би се одговорило на следећа питања:

а) Ко су циљани доносиоци одлука и институције?
б) Зашто баш они?
ц) Који је формални процес стварања политике/одлука у том случају?
д) Који су неформални процеси? (гдје се у ствари доносе овакве одлуке и ко их заиста доноси?)
е) Које су појединачне перспективе, ситуације и препреке са којима се суочавају ови људи?
ф) Нашта се циља (законодавство, управа, администрација)?
г) Какав приступ овим људима и институцијама имате ви и ваша организација?
х) У којем моменту процеса интервенишете са заговарањем?

1. ЦИЉЕВИ : ШТА ЖЕЛИМО ПОСТИЋИ?

ДЕВЕТ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

Успешна стратегија јавног заговарања даје одговоре на девет кључних питања:

1. ЦИЉЕВИ : ШТА ЖЕЛИМО ПОСТИЋИ?

Сваки напор јавног заговарања мора почети с јасно дефинисаним циљевима.

Међу овим циљевима важно је направити разлику који су дугорочни, а који краткорочни, који су садржајни (нпр. промене унутрашње политике), а који процесни (нпр. изградња осећања заједништва међу људима). Ови циљеви се морају адресирати на самом почетку, на начин који може покренути целу стратегију, привући људе и одржати се током времена.

1.а. Шта је проблем? Шта морате сазнати? Како ћете то сазнати?

Критични и први корак је да идентификујете проблем чије решење желите заговарати а то значи да сазнате стварне чињенице о овом питању те да цели проблем анализирате. Овај рад укључује пажљиво истраживање, које, ако је добро одрађено, представља базу за развој остатка стратегије, постаје вредно средство које гарантује ваш кредибилитет и развој даљих алтернативних предлога.

1.б. Који су ваши циљеви?

Сходно вашем разумевању проблема, једнако је важно развити јасне циљеве стратегије (нпр. забранити продају Телекома Србије), као и мерљиве краткорочне под-циљеве за постизање оних већих (нпр. осигуравање подршке кључних доносиоца одлука, прибављање прича за јавност, мобилизација подршке јавности кроз демонстрације или кампању писања писама).

Девет основних питања кампање јавног заговарања за ЗАУСТАВЉАЊЕ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ

Успешна стратегија јавног заговарања даје одговоре на девет кључних питања:

1. ЦИЉЕВИ : ШТА ЖЕЛИМО ПОСТИЋИ?

2. ЦИЉАНА ПУБЛИКА: ПРЕМА КОМЕ ЈЕ АКЦИЈА УСМЕРЕНА? НА КОГА СЕ ЖЕЛИ ДЕЛОВАТИ?

3. ПОРУКА: КАКВУ ПОРУКУ ПРИМАОЦИ ТРЕБА ДА ЧУЈУ? /ОБЛИКОВАЊЕ УСМЕРЕНЕ ПОРУКЕ/

4. ПРЕНОСИОЦИ ПОРУКЕ: КО ПРЕНОСИ ПОРУКУ? НА КОЈИ НАЧИН .УРУЧИТИ. ПОРУКУ?

5. САРАДЊА: КО НАМ МОЖЕ ПОМОЋИ?

6. ДОСТАВА: КАКО ИХ МОЖЕМО НАТЕРАТИ ДА ТО ЧУЈУ?

7. ОСТАЛА ПУБЛИКА: КО СУ ИНТЕРЕСНИ ПАРТНЕРИ?

8. СПОЉЊЕ ОКРУЖЕЊЕ: КОЈЕ СУ МОГУЋНОСТИ И ИЗАЗОВИ УНУТАР КОНТЕКСТА ПРОЦЕСА ДОНОШЕЊА ОДЛУКА?

9. РАСПОРЕД АКЦИЈЕ: КАД ЋЕ СЕ ШТА РАДИТИ?



Темељи стратегије јавног заговарања за ЗАУСТАВЉАЊЕ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ

За сваки сегмент власти постоји стратегија којом се може савладати пасивно заговарање демократије.

Једна од најчешћих грешака у развоју стратегије јавног заговарања је у непознавању разлике између тактике и стратегије. Дакле, дефинишимо прво појмове .стратегија и .тактика.

• ТАКТИКА је начин, поступак, средство за постизање одређеног циља. Постоје разне тактике као што су, на пример, нека специфична акција, циркуларне петиције, писање писама, одржавање протестних скупова и сл.
• СТРАТЕГИЈА подразумева нешто много веће: план који нас води, кориштењем одређених вештина или тактика, до постизања јасно постављеног циља.

Стратегија је јасна процена тренутне ситуације, где желимо стићи и како ћемо тамо доћи.
Стратегија треба да утиче на основне актере који могу створити или утицати на промене везане за циљеве кампање. Стратегија може укључити различите изворе: извештаје стручњака, притисак, моралне аргументе, директно преговарање и заговарање од стране учесника и лидера кампање, итд.

Важно је да стратегија даје предлоге који су усмерени на решавање проблема, а не само да критикује постојеће стање. 

Такође је важно узети у обзир општу политичку атмосферу, укључујући и разматрања везана за институционалну, као и личну сигурност учесника кампање.
Стратегија захтева нашу свесност уочавања чињеница –

• ГДЕ СМО,
• ГДЕ ЖЕЛИМО СТИЋИ И
• КАКО ТО НАМЕРАВАМО УЧИНИТИ.



Умрежавање и коалиције за ЗАУСТАВЉАЊЕ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА

Рад са другим људима изван ваше организације представља важну технику заговарања друштвених тема. Да бисте подигли свест јавности о вашем раду потребно је имати присталице које схватају схватају ваше ставове, гледишта, идеје и ваше настојање да унесете позитивне промене.

Постоје многи начини да радите заједно са другима током вашег рада на заговарању друштвених тема, али се у суштини могу разликовати два начина сарадње:

умрежавање и
рад у коалицији.

УМРЕЖАВАЊЕ вам омогућава да развијете мрежу контаката и савезника који вам неформално могу помоћи у вашем раду. Добри контакти могу подићи кредибилитет идеји за коју се залажете. Ови контакти могу бити друге организације ангажоване на сличној врсти посла, новинари, академски грађани, кључне особе за област на којој радите, људи укључени у формирање политика и ставова, итд.

Мрежу чине појединци или групе удружени у тек овлаш структурирану групу. Мрежа контаката такође вам обезбеђује сталан проток информација о новим дешавањима што вам може уштедети драгоцено време и средства у фази истраживања. Савезници могу имати више знања од вас и упозорити вас на предстојеће повољне околности за вршење утицаја. Наравно, пратећи рад других организација избећи ћете и непотребно дуплирање задатака. Многе контакте створићете природно током свакодневних активности. Ипак, потребно је креирати и стратегију којом ћете стећи симпатије појединаца или група за које вјерујете да могу бити од виталног значаја.

Приликом развијања контаката треба имати на уму двије кључне ствари: .

• Људи морају имати разлог за размењивање информација с вама. Покушајте их уверити у важност онога што радите и да би они то требали неизоставно подржати.
• Не заборавите  да помажете вашим контактима и савезницима на исти начин као што очекујете да они помогну вама. Затим можете очекивати да и они вама узврате услугу.

КОАЛИЦИЈА је савез више организација и/или појединаца који/е имају исти циљ и удружују своје снаге да би заједничким утицајем решили одређени проблем. Унутар коалиција свака организација/појединац задржавају аутономију деловања.

Коалиције нису, нити се могу посматрати као романтични парови, оне су више бракови склопљени ради заједничког интереса.

ЗАШТО СУ КОАЛИЦИЈЕ ЗНАЧАЈНЕ?

• БРОЈНОСТ: Сваки је пројект утолико значајнији што је више људи у њега укључено.
• РАЗНОВРСНОСТ УЧЕСНИКА КОАЛИЦИЈЕ: Коалиција је много успешнија када окупи групе које иначе немају исто подручје деловања и интереса (религијске, еколошке, феминистичке, синдикате, незапошљене).
• РАЗМЕНА ЗНАЊА И ВЕШТИНА: Различите групе имају разнолике таленте, знања, вештине. Заједно могу учинити пуно ствари.

Коалиције могу драматично повећати учинак вашег рада на заговарању. Оне омогућавају да креирате заједничка средства за акције и користите различите тактике заговарања. Коалиције такођер показују вашим циљним групама да је за ваше теме заинтересован шири сегмент друштва, те на тај начин дају тежину вашем предмету рада.

КАКО ЋЕ КОАЛИЦИЈА БИТИ УСПЕШНИЈА?

Коалиције ће радити успешније ако избегавате претерану формализацију унутрашње структуре. Поштујте правила и процедуре које постоје унутар коалиције. Одлуке доносите као група и равномерно делегирајте одговорности. Стално размењујте информације.

ШТА ЈЕ ЛОША СТРАНА КОАЛИЦИЈА?

Коалиције могу значити велики утрошак времена. Њима је потребно управљати и испуњавати захтеве њиховог одржавања, као што су вођење записника, организација састанака и одржавање контаката са свим чановима. Најспособније или најгласније групе могу доминирати коалицијама. Треба постићи компромис и усагласити различите ставове. Не смеју се губити из вида циљеви коалиције јер постоји опасност да коалиције с временом саме себи постану циљ. Треба омогућити да чланови коалиције раде на задацима који воде ка постављању циљева коалиције.



ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА

Лобирање за ЗАУСТАВЉАЊЕ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА

Једна од техника заговарања за заустављање продаје Телекома Србије је лобирање.

Лобирање се може описати као уметност убеђивања а представља низ акција којима је циљ извршити утицај на доносиоце одлука (у овом случају на Владу Републике Србије).
Лобирање је писмено и усмено комуницирање и убеђивање људи на одређеним позицијама да своју политичку моћ искористе за одређено деловање.

Ова техника може вам помоћи да одаберете особе које су кључне и неопходне за ваш успех пре него да покушате деловати на све доносиоце одлука и све секторе друштва.
Ово се врши из два разлога и то да решимо постојећи проблем и да унесемо промене.

Лобирање обично значи контакт са званичним телима као што су државни органи, локалне власти као и представници међународних влада или организација.

Пре него што кренете са процесом заговарања потребно је да имате потребно знање о самом проблему. Такођер се морате упознати и са процесом доношења одлука, односно требате знати ко су кључне особе које требате лобирати.



ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА

Шта је јавно заговарање за ЗАУСТАВЉАЊЕ ПРОДАЈЕ ТЕЛЕКОМА?

Једна од дефиниција заговарања је:

јавно заговарање је скуп организованих напора и активности грађана и њихових организација који, уз употребу демократских инструмената, оснивају и имплементирају стандарде и законе који воде до креирања правичног друштва.

Јавно заговарање је друштвени процес чија је сврха постизање друштвених промена у овом случају обустављање продаје Телекома Србије. Оно почиње од мале групе људи који деле забринутост око одређеног проблема (у овом случају око продаје Телекома Србије)  и спремни су посветити време, своју стручност и расположиве ресурсе да би дошли до жељене промене. Састоји се од низа активности које се предузимају с циљем мењања политика, праксе и ставова.

Дакле, независно од тога да ли желите променити одредбе закона који (не)третирају одређене друштвене проблеме, узети учешћа у стварању урбанистичког и просторног плана за уређење ваше животне околине или промијенити школски план и програм, јавно заговарање вам може помоћи да остварите своје циљеве.

Јавно заговарање је инструмент да се ЗАУСТАВИ ПРОДАЈА ТЕЛЕКОМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Планирање и припрема активности заговарања

Следећи елементи представљају битне основе за квалитетно деловање и не морају се користити истовремено или наведеним редоследом јер ће свака ситуација захтевати посебну стратегију.

• формирање групе људи са којима ћете радити
• идентифицирање проблема и постављање циљева
• истраживање поузданих података
• израда стратегије
• одређивање доносилаца одлука
• стварање коалиција
• рад са медијима
• прикупљање студија случаја о активностима заговарања.

Корупција је срце продаје Телекома

Како да позовете пријатеље да се придруже кампањи ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА

Када се придружиш кампањи притиском на тастер Свиђа ми се  на адреси http://www.facebook.com/zaustavimoprodajutelekoma уради следеће:

• Притисни тастер Предложи пријатељима
• Када се отвори прозор за избор пријатеља које желиш позвати у адресној линији броузера унеси следећу команду

javascript:fs.select_all()

• Притисни тастер ЕНТЕР
• Сачекај неколико тренутака да се сви пријатељи селектују.
• Додај личну поруку у прозору за позивање
• Притисни тастер Пошаљи позивнице.
• Позивање је завршено.

Хвала на подршци

ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА!

ЗАУСТАВИМО РАСПРОДАЈУ СРБИЈЕ!

Google обавештење - зауставимо продају телекома

Ажурирања 1 нови резултат за зауставимо продају телекома

ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА: ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА YouTube - ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА - youtube.com Facebook - Пре 23 секунде(и)

---

Google обавештење - Продаја телекома

Ажурирања 14 нова(их) резултата за Продаја телекома

vdjacic: da, videce da su potrosena RT @goran_anicic: dinkić kaže: Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje Telekoma Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje “Telekoma ... - personalmag.rs Twitter - Пре 1 сат

milosobrenovic: Personal magazin: Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje "Telekoma… #TelekomS Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje "Telekoma ... - naslovi.net Twitter - Пре 1 сат

goran_anicic: dinkić kaže: Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje "Telekoma Srbija" Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje “Telekoma ... - personalmag.rs Twitter - Пре 2 сата(и)

personalmag: Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje "Telekoma S ... #dokapitalizacija #Komercijalna_banka #Mlađan_Dinkić Javnost će imati uvid u trošenje sredstava od prodaje “Telekoma ... - personalmag.rs Twitter - Пре 2 сата(и)

Serbiano: ... - Још » Koštunica: Štetna prodaja Telekoma - serbiano.com Koštunica: Štetna prodaja Telekoma - serbiano.com Facebook - Пре 4 сата(и)

besplatneakcije: Prodaja Telekoma nerazumna i štetna Koštunica: Prodaja Telekoma nerazumna i štetna - RADIO-TELEVIZIJA ... - rtv.rs Twitter - Пре 6 сата(и)

milosobrenovic: Glas javnosti: Koštunica i Vučić protiv prodaje "Telekoma Srbija" #Telekom Koštunica i Vučić protiv prodaje "Telekoma Srbija" - Glas javnosti - naslovi.net Twitter - Пре 7 сата(и)

NajVesti: Koštunica i Vučić protiv prodaje Telekoma Srbija: BEOGRAD Lideri DSS i SNS osudili su najavljenu prodaju "Telekom... Koštunica i Vučić protiv prodaje Telekoma Srbija | NajVesti.com - najvesti.com Twitter - Пре 8 сата(и)

besplatneakcije: Зашто јавни позив по тајном закључку владе? Ко продаје „Телеком"? - Економија : Ко продаје „Телеком" : ПОЛИТИКА - politika.rs Twitter - Пре 17 сата(и)

NajVesti_Srbija: Prodaju Pošte i telekoma Kosova podržava Amerika: Američka ambasada u Prištini saopštila je danas da iza nje... Prodaju Pošte i telekoma Kosova podržava Amerika | NajVesti.com - najvesti.com Twitter - Пре 21 сата(и)

VestiDana: Vesti dana DSS I SNS OSUDILI NAJAVLJENU PRODAJU "TELEKOMA SRBIJA" DSS I SNS OSUDILI NAJAVLJENU PRODAJU "TELEKOMA SRBIJA" | Najnovije ... - najnovijevesti.com Twitter - Пре 21 сата(и)

milosobrenovic: B92: Koštunica: Štetna prodaja Telekoma #Telekom Koštunica: Štetna prodaja Telekoma - B92 - naslovi.net Twitter - Пре 22 сата(и)

NajVesti: Koštunica: Prodaja Telekoma nerazumna i štetna: Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je dan... Koštunica: Prodaja Telekoma nerazumna i štetna | NajVesti.com - najvesti.com Twitter - Пре 22 сата(и)

NajVesti: Koštunica: Štetna odluka o prodaji Telekoma: Prodaja "Telekoma" ozbiljno ugrožava osnovne ekonomske, naciona... Koštunica: Štetna odluka o prodaji Telekoma | NajVesti.com - najvesti.com Twitter - Пре 23 сата(и)

---