| ||
|
субота, 23. октобар 2010.
Google обавештење - зауставимо продају телекома
Google обавештење - Продаја телекома
Ко продаје „Телеком” (Политика 23.10.2010.)
Зашто влада а не Агенција за приватизацију продаје телекомуникациону компанију? – Зашто тендерску комисију формира министар финансија, а не министар економије? – Зашто је уведен у игру и „предводник конзорцијума”? – Зашто јавни позив по тајном закључку владе
Милан Р. Ковачевић Фото Т. Јањић
После НИС-а почео је и поступак друге велике приватизације државног капитала у „Телекому”. Законом о приватизацији прописан је „поступак промене власништва“ (приватизација) и друштвеног и државног капитала, али се поново од стране владе не поштују одредбе тог закона. Прописано је да „продаје капитал“ правно лице Агенција за приватизацију и она „контролише поступак приватизације“. Иако је чудно како неко може контролисати себе, заобилажењем агенције вероватно се жели заобићи било каква контрола.
Закон је поверио агенцији да информише јавност, одређује метод приватизације, оглашава проспект, прикупља податке, организује и спроводи поступак продаје јавним тендером, те предлаже тендерској комисији избор најповољније понуде. Све то радиће се мимо закона.
Јавни позив потенцијалним купцима капитала „Телекома” објављен је на основу тајног закључка владе број 023-7554/2010 од 14. октобра 2010. године, у коме је елиминисана агенција и незаконито приватизација поверена Министарству финансија. Тиме је прекршен и Закон о министарствима. У њему је приватизација дата у надлежност Министарству за економију и регионални развој, изузев приватизације банака и финансијских организација, за коју је једино по закону надлежно Министарство финансија. Влада није марила ни за одредбе тог закона јер Министарство финансија и њен саветник потписују јавни позив за учешће на јавном тендеру за куповину 51 одсто капитала „Телекома”. А шта о тој добровољној или наметнутој рокади надлежности мисле два министра, још не знамо.
У јавном позиву, подсећа се да је влада већ одредила три саветника и једног њиховог сауговарача да помогну у поступку продаје капитала „Телекома”. Влада је уредбом поближе одредила поступак и начин продаје државног капитала методом јавног тендера, којега треба да „организује и спроводи” агенција у складу са законом. Њоме је поверено агенцији да, на основу посебног тендера или по позиву, ангажује саветнике за обављање послова и пружање помоћи у организацији тендера и избору најбољег понуђача. Влада је, кршећи и тај свој пропис, саветнике именовала сама и није се освртала на примедбе о сукобу интереса једног од њих.
Прописано је и да колективни орган – тендерску комисију (која прати спровођење тендера и одобрава његове резултате) образује министар надлежан за послове приватизације, што он није урадио, а не знамо хоће ли и ненадлежни министар. Прецизирано је и да у њој буде по један представник јединице локалне самоуправе, субјекта приватизације и репрезентативног синдиката, као и четири представника републичких органа. Хоће ли бити икакве комисије, остаје да се види.
А кад се крене у крше прописа, нестану границе за то.
Потенцијални купци капитала могу бити појединачна друштва или конзорцијум, ако су у претходних пет година имали бар 20 милиона претплатника услуга, у последњој години имали приход изнад четири милијарде евра и на крају септембра ове године имали вредност капитала од преко три милијарде евра. Из тога би се могло закључити да се жели да купац буде већа телекомуникациона компанија. Али је остављена и стаза за друге, јер наведени услови важе само за „предводника конзорцијума“ који мора купити 51 одсто. Па ако предводник купи 51 одсто од 51 одсто, стиче само 26 одсто, што са 20 одсто који има грчки ХТО (познатији као ОТЕ) бива само 46 одсто од укупног капитала у рукама „жељеног“ партнера. Остаје 25 одсто некоме другоме, 22 одсто грађанима и седам одсто држави. Остаје нејасно и да ли се жели максимирати цена, добити већина телекомуникационих компанија или неки други партнер са четвртином учешћа у „Телекому”.
Било би добро да неко спречи Владу да крши законе, па и своје прописе. Она је предлагач закона, па их треба мењати, ако нису добри. А ако и поред тога она их крши, шта ће тек научити други да раде.
Аутор је консултант за страна улагања
Закон је поверио агенцији да информише јавност, одређује метод приватизације, оглашава проспект, прикупља податке, организује и спроводи поступак продаје јавним тендером, те предлаже тендерској комисији избор најповољније понуде. Све то радиће се мимо закона.
Јавни позив потенцијалним купцима капитала „Телекома” објављен је на основу тајног закључка владе број 023-7554/2010 од 14. октобра 2010. године, у коме је елиминисана агенција и незаконито приватизација поверена Министарству финансија. Тиме је прекршен и Закон о министарствима. У њему је приватизација дата у надлежност Министарству за економију и регионални развој, изузев приватизације банака и финансијских организација, за коју је једино по закону надлежно Министарство финансија. Влада није марила ни за одредбе тог закона јер Министарство финансија и њен саветник потписују јавни позив за учешће на јавном тендеру за куповину 51 одсто капитала „Телекома”. А шта о тој добровољној или наметнутој рокади надлежности мисле два министра, још не знамо.
У јавном позиву, подсећа се да је влада већ одредила три саветника и једног њиховог сауговарача да помогну у поступку продаје капитала „Телекома”. Влада је уредбом поближе одредила поступак и начин продаје државног капитала методом јавног тендера, којега треба да „организује и спроводи” агенција у складу са законом. Њоме је поверено агенцији да, на основу посебног тендера или по позиву, ангажује саветнике за обављање послова и пружање помоћи у организацији тендера и избору најбољег понуђача. Влада је, кршећи и тај свој пропис, саветнике именовала сама и није се освртала на примедбе о сукобу интереса једног од њих.
Прописано је и да колективни орган – тендерску комисију (која прати спровођење тендера и одобрава његове резултате) образује министар надлежан за послове приватизације, што он није урадио, а не знамо хоће ли и ненадлежни министар. Прецизирано је и да у њој буде по један представник јединице локалне самоуправе, субјекта приватизације и репрезентативног синдиката, као и четири представника републичких органа. Хоће ли бити икакве комисије, остаје да се види.
А кад се крене у крше прописа, нестану границе за то.
Потенцијални купци капитала могу бити појединачна друштва или конзорцијум, ако су у претходних пет година имали бар 20 милиона претплатника услуга, у последњој години имали приход изнад четири милијарде евра и на крају септембра ове године имали вредност капитала од преко три милијарде евра. Из тога би се могло закључити да се жели да купац буде већа телекомуникациона компанија. Али је остављена и стаза за друге, јер наведени услови важе само за „предводника конзорцијума“ који мора купити 51 одсто. Па ако предводник купи 51 одсто од 51 одсто, стиче само 26 одсто, што са 20 одсто који има грчки ХТО (познатији као ОТЕ) бива само 46 одсто од укупног капитала у рукама „жељеног“ партнера. Остаје 25 одсто некоме другоме, 22 одсто грађанима и седам одсто држави. Остаје нејасно и да ли се жели максимирати цена, добити већина телекомуникационих компанија или неки други партнер са четвртином учешћа у „Телекому”.
Било би добро да неко спречи Владу да крши законе, па и своје прописе. Она је предлагач закона, па их треба мењати, ако нису добри. А ако и поред тога она их крши, шта ће тек научити други да раде.
Аутор је консултант за страна улагања
петак, 22. октобар 2010.
Последице продаје телекомуникационе инфраструктуре
Последице продаје телекомуникационе инфраструктуре
Александра Смиљанић, Електротехнички факултет у Београду
Извор: Балкан магазин
Да у нашем друштву не постоји озбиљна криза морала, и система, не би било потребно објашњавати зашто се инфраструктура не продаје, нити приватизује
Абстракт: Продаја доминантног телекомуникационог оператора би имала изузетно штетне последице по економију Србије која је у лошем стању. Оваквом продајом заправо се продаје монопол над фиксном мрежном инфраструктуром кроз коју се нуде телекомуникационе услуге есенцијалне за функционисање привреде и друштва. Због тога, уколико дође до продаје, можемо очекивати одлив великог профита, и великог дела прихода Телекома, повећање цена, мање инвестиције у телекомуникациону инфраструктуру; отпуштања како у Телекому тако и у фирмама које раде за Телеком, деградацију квалитета телекомуникационих услуга. Овакве последице су већ видљиве у земљама региона које су продале своје операторе, а на основу званичних података.
Кључне речи: телекомуникације, инфраструктура, приватизација
1. Увод
Да у нашем друштву не постоји озбиљна криза морала, и система, не би било потребно објашњавати зашто се инфраструктура не продаје, нити приватизује. Одржавање инфраструктуре, и обезбеђивање услуга без којих се не може преко ове инфраструктуре је један од основних задатака државе. Зато држава мора да поседује комплетне инфраструктуре у свим областима: телекомуникацијама, енергетици, транспорту, водоснабдевању итд. То наравно не значи да ова тржишта не треба у извесној мери либерализовати. Држава треба да пусти компентентне компаније да граде паралелне инфраструктуре, јер су редунданса и конкуренција по правилу позитивне категорије.
Фокус ове кратке презентације ће бити телекомуникациона инфраструктура и приватизација Телекома. Телеком Србија поседује готово комплетну фиксну мрежну инфраструктуру, и због тога и јесте монопол. С обзиром да се ова инфраструктура градила више од 100 година, Телеком неће у скоро време добити праву конкуренцију. Таква је ситуација и у земљама где је телекомуникационо тржиште либерализовано. Телекомуникациони оператори у свету, који су настали од телефонских оператора доминирају телекомуникационим тржиштима, јер поседују инфраструктуре које су грађене деценијама. Битно је да се схвати да и мобилна телефонија и Интернет саобраћај користе готово исту инфраструктуру као и фиксни телефонски саобраћај: телефонске линије, оптичке каблове, и велики део опреме. Ово подвлачим јер постоји неразумевање телекомуникационих технологоја од стране неких економиста. Примера ради, економиста Бошко Мијатовић је у Политици од 19. априла, изјавио да Телеком више нема монопол у фиксној телефонији јер је издата лиценца, а да се у осталом све се више телефонира преко Интернета. Теленор је добио лиценцу за пружање услуге фиксне телефоније, конкретно добио је опсег корисничких бројева које може да користи. што није нарочит ниво либерализације, јер Теленор нема фиксну мрежу и мора да користи Телекомову. Због тога и није платио много више од милион евра ову лиценцу. Друго, Интернет саобраћај користи исту инфраструктуру као и телефонски саобраћај, и потпуно је ирелевантно да ли се телефонира преко телефона или Интернета, телекомуникациони саобраћај у оба случаја користи исту инфраструктуру (телефонске линије, локалне централе, регионалне централе, оптичке каблове) а коју поседује само Телеком. Слаба конкурентност на телекомуникационим тржиштима лежи и у чињеници да све мреже морају бити повезане, и да је по закону дозвољено договарање оператора о ценама као што су цене интерконекције, роминга, а које се рефлектују на цене услуга.
Према томе, продајемо Телеком који има монопол над инфраструктуром, и још дуго година ће бити доминантни телекомуникациони оператор. Телеком Србије повезује готово све грађане Србије, фирме, државну управу, полицију, војску, институције од националног значаја. Нема потребе доказивати његов стратешки значај. Када се оваква фирма прода страном купцу, можемо очекивати врло негативне последице. Прво, та страна фирма, пошто нема (довољно) конкуренције може произвољно дизати цене, давати услуге произвољног квалитета, произвољно инвестирати, и произвољно отпуштати. Републичка агенција за телекомуникације, РАТЕЛ, има одређене ингеренције у оквиру политике цена, али их по правилу не користи. Сама дозвола вишеструког повећања претплате пред приватизацију, без адекватног образложења, говори да државне институције не раде по закону. С обзиром да је Телеком монопол, цене морају да се формирају по трошковном принципу, а нема индикација да је исти поштован у овом случају. На ниво инвестиција не може да се утиче, што смо искусили у претходном периоду приватизације, јер нови власници лако нађу оправдања да се одступи од уговорних обавеза. За очекивати је да ће инвестиције страног купца бити мање него инвестиције државног Телекома, јер ће купац настојати да у кратком року надокнади новац који је платио за Телеком. Не постоје механизми за контролу квалитета услуга, а нема конкуренције која би утицала да квалитет услуга буде адекватан. Страни купац може и отпустити произвољан број радника без бриге што ће квалитет услуга деградирати.
Телеком Србија за српске прилике остварује огроман приход од око милијарду евра годишње, као и велики профит. Продајом Телекома држава Србија губи неповратно могућност контроле над овим великим приходом. Када се узме у обзир да је укупан извоз Србије око 5 милијарди евра, онда је јасно да ће одлив значајног дела прихода Телекома имати јако лоше последице по српску економију. Користећи ове приходе држава може да подстакне развој домаће информационо комуникационе индустрије, тако што ће Телеком куповати опрему и софтвер од домаћих фирми. Домаћим фирмама је најједноставније своје производе продати домаћем Телекому, а када добију такве референце онда их могу лакше пласирати и у иностранству. Ако страна фирма купи Телеком она ће куповати опрему и софтвер према својој пословној политици, и при томе ће вероватно форсирати фирме из своје матичне земље. Тако да српске фирме не само неће моћи продати робу Телекому, већ ће и њихов извоз бити угрожен јер неће имати адекватне референце при продаји. Дакле неће се само профит већ и добар део прихода одливати из земље. Ово ће повећати спољно трговински дефицит, и довести до даљег пада динара. Такође, отпуштања могу да се очекују не само у Телекому већ и у фирмама које раде за Телеком, што ће повећати одлив младих стручњака из земље који је већ озбиљан проблем Србије. Телеком Србија финансира и многе непрофитабилне делатности од националног значаја, као што су култура и спорт, и ово финансирање се продајом Телекома доводи у питање. Постоје и разни други пратећи проблеми. Потребна су знатна улагања да се заштити комуникација између органа државне управе када страна фирма откупи Телеком. Такође, државна управа, и многе друге државне институције не плаћају Телекому телекомуникационе услуге или имају значајне попусте. Када страна фирма купи Телеком, биће потребна додатна средства у буџету да се плате телекомуникационе услуге по пуним ценама за које се може очекивати значајано повећање.
У наредним одељцима ће бити показано да су се лоше последице, које можемо очекивати ако се Телеком прода, заправо и десиле у земљама које су продале своје операторе страним операторима, што потврђује иначе очигледно. У одељку 2. ћемо приказати упоређење цена телекомуникационих услуга у Србији и земљама региона које су продале своје операторе. Затим ћемо у одељку 3. упоредити инвестиције у телекомуникационе инфраструктуре Србије и земаља региона које су продале своје операторе. И на крају анализе, у одељку 4., ћемо упоредити број запослених у телекомуникационих операторима које су продале своје операторе и у земљама које то нису учинили. У одељку 5. ћемо извести закључке из поменуте анализе. У последњем одељку ће бити дат предлог како се заправо може подстаћи развој телекомуникација у Србији, који искључује продају Телекома као најлошији могућ потез.
2. Упоређење цена продатих оператора и Телекома Србије
У овом одељку ћемо приказати упоређење цена Телекома Србије и земаља региона. Користићемо најновије званичне податке компаније “Цуллен Интернатионал” која је званично ангажована од стране Европске комисије за анализу телекомуникационих тржишта за земље југоисточне Европе које нису у Европској унији [Кулен 2010]. У мањинском државном власништву су оператори Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Албаније, и Македоније, док су у већинском државном власништву оператори Србије, хрватски и босански оператори у Босни и Херцеговини. На графицима ХР означава Хрватску, МК Македонију, ТР Турску, АЛ Албанију, БА три оператора Босне и Херцеговине подељене према националној припадности, МЕ Црну Гору, РС Србију без Косова, XК Косово. У свим овим земљама доминантни оператори поседују готово целокупну фиксну телекомуникациону инфраструктуру, тако да они имају монополски положај за све телекомуникационе услуге које користе фиксну мрежу, а таква је већина услуга.
На сликама 1-4 су приказане цене за услуге фиксне телефоније: телефонске претплате, локалних импулса, међуградских импулса, и импулса из фиксне у мобилну мрежу. Фиксна телефонија је високо монополизована услуга, и у анализираним државама доминантни оператори заузимају више од 75% тржишта ових услуга, а у већини случајева заправо више од 90% тржишта. Видимо да су убедљиво најниже цене услуга фиксне телефоније у Србији, а затим у Босни и Херцеговини која такође није продала своје операторе. Република Српска јесте продата Телекому Србије, али подаци указују да Телеком Србије прати цене услуга других државних оператора у овој држави. Изразито су ниске цене локалних импулса у Србији који се највише троше, ниже су од пет до једанаест пута. Међутим, по тренутним ценовницима на званичним сајтовима, ове разлике у ценама су још веће. Па су тако локални импулси у минималним пакетима у Хрватској од 20 до 40 пута скупљи него у Србији. У Србији је на пример 56% укупног саобраћаја локални саобраћај [РАТЕЛ 2009: 56]. Локални саобраћај обухвата и Интернет дајал-ап везе, па би овакво драстично повећање цена изазвало и смањење коришћења Интернета. Према графицима на сликама 1-4 можемо закључити да су телефонске услуге као основне телекомуникационе услуге обезбеђене по знатно приступачнијим ценама у земљама где су доминантни оператори у државним рукама, односно у Србији и Босни. То је у складу са логичним очекивањем да ће држава имати већу одговорност према својим грађанима него страни власници доминантних оператора. Чак и кад су неодговорни политичари у питању, у демократским системима они имају обавезу према грађанима као гласачима на наредним изборима.
Телефонска претплата
Међуградски позив у трајању од три минуте
Позив из фиксне у мобилну мрежу у трајању од три минуте
Велики број пакета мобилних услуга који је на располагању чине анализу и упоређење цена ових услуга врло тешким. Зато су уведени стандардни пакети услуга за мале, средње и велике кориснике који укључују класичне услуге мобилне телефоније према статистикама коришћења ових услуга. Овде ћемо приказати само упоређење цена стандардних пакета за средње кориснике, а резултати за мале и велике кориснике су идентични. Стандардни пакет за средње кориснике укључује: 65 позива, 30 смс-а, 0.67 ммс-а, 14% позива у фиксну мрежу, 7% интернационалних позива, 48% позива у исту мрежу, 24% позива ван мреже, 7% телефонских порука, 50% позива за време скупље тарифе, 24% позива за време јефтиније тарифе, 26% позива за време викенда. Са графика на слици 5, може се уочити да су цене у Србији поново бар дупло јефтиније него у другим земљама. Разлог за изузетно ниске цене мобилне телефоније у Србији је чињеница да је фиксна телефонија знатно јефтинија у Србији, па ако мобилна телефонија постане сувише скупа, корисници ће се опредељивати да користе фиксну. Други разлог је и чињеница да у Србији постоји озбиљна конкуренција у области мобилне телефоније. Можемо приметити су цене услуга мобилне телефоније у Србији значајно јефтиније него у Босни, што је вероватно последица да на нивоу националних ентитета у Босни нема конкуренције у области мобилне телефоније.
Цене услуга на месечном нивоу за стандарде пакете услуга
Цене широкопојасног Интернета брзине 1Мб/с и 2Мб/с су приказане на сликама 6 и 7. Цена за 1Мб/с је исправљена. Видимо да је Телеком Србије поново међу најјефтинијим операторима. Једино је цена широкопојасног Интернет брзине 2Мб/с у Хрватској јефтинија два пута. Међутим, приходи од Интернет услуга су мали део укупних прихода што се може видети са слике 8. Тако да би Телеком Србије могао да још снизи ове цене а да при томе не осети битно смањење прихода. Уствари, може се очекивати чак повећање прихода ако би Телеком Србије смањио цене широкопојасног Интернета, јер би ниске цене привукле значајно већи број корисника.
Цене у еврима на меселном нивоу за широко појасни интернет
Однос прихода у еврима за различита телекомуникациона тржишта
3. Упоређење инвестиција продатих оператора и Телекома Србије
У овом поглављу ћемо упоредити инвестиције у телекомуникациону инфраструктуру Србије и земаља региона које су продале своје операторе. Поново ћемо користити податке компаније “Цуллен Интернатионал” [Кулен 2010].
У фиксној мрежи имамо две врсте инвестиција. Једно су инвестиције у каблове: оптичке каблове до локалних централа, и бакарне жице до корисника. Друго су инвестиције у телефонске и широкопојасне прикључке. Постављени каблови се користе и за услуге фиксне телефоније, и за услуге Интернета како ускопојасног (дајал-ап) тако и широкопојасног (ДСЛ). Тешко је дати процену просечног трошка по кориснику, јер цене најчешће нису јавно расположиве и одређују се на самим тендерима. Међутим сигурно су улагања у каблирање значајно већа, од четири до пет пута, него у широкопојасне прикључке. Телефонски прикључци су значајно јефтинији од широкопојасних. На слици 9 је приказана пенетрација фиксних линија, односно број фиксних линија, односно бакарних парица на 100 становника у земљама региона. Видимо да је једино Србија значајније улагала у фиксне линије, док је у неким земљама број фиксних линија чак и опао, нпр. у Македонији, Црној Гори и Турској. Разлог за опадање броја фиксних линија је вероватно нагло повећање цена услуге фиксне телефоније у овим земљама, када су оператори продати, до нивоа који сиромашни грађани не могу да плате. Србија као резултат има највећу пенетрацију фиксних линија од 42%, која је значајно виша од просека у региону који је 25%, и чак виша од просека земаља Европске уније. На слици 10 можемо видети број прикључака за широкопојасни Интернет. Пенетрација широкопојасног Интернета у Србији је 6.3% што је нешто ниже од просека земаља региона који је био 7.7% у јануару 2009. Међутим пошто су улагања у каблирање, односно фиксне линије, по кориснику неколико пута већа, може се закључити да су улагања у телекомуникациону инфраструктуру Србије била значајно већа него у земљама региона које су продале своје операторе.
Србија је заправо имала већа улагања у широкопојасни Интернет чак и од Хрватске која је наизглед боља у овој области јер у њој је број широкопојасних корисника већи за 5% укупног становништва. Међутим, као што је речено широкопојасни прикључак захтева жичани кабл до корисника који је око четири пута скупљи од самог прикључка. Са слике 9 видимо су жичани каблови у Србији инсталирани до нових корисника који чине 7% становништва, а у Хрватској само до нових 1% становника. Док се у Хрватској улагало у прикључке, у Србији се улагало у чак већи број каблова који су знатно скупљи и компликованији за инсталацију.
Пенетрација фиксних линија
Пенетрација мобилне телефоније
Улагања у мобилне и бежичне мреже су мања по кориснику у односу на улагања у фиксне мреже засноване на оптичким и електричним кабловима, али су њихови капацитети знатно мањи. Међутим, пошто су мобилне мреже доживеле експанзију у претходном периоду, онда су улагања у ове мреже била у рангу са улагањима у фиксну мрежу. На слици 11 је приказана пенетрација мобилне телефоније, односно број активних сим картица по становнику. Можемо приметити да је развој мобилних мрежа у свим земљама региона био сличан, па самим тим и улагања у исте. Пенетрација мобилне телефоније преко 100% не тражи улагања од стране мрежног оператора, јер не значи повећање телефонског саобраћаја.
4. Упоређење броја запослених продатих оператора и оних који то нису
У овом одељку ћемо упоредити број запослених у операторима који су продати страним операторима, и у оним операторима који то нису. Број запослених наравно варира у зависности од броја становника земље коју тај оператор опслужује, и од нивоа либерализације телекомуникационог тржишта у тој земљи. Ми ћемо упоређивати оптерећеност запослених у операторима коју дефинишемо као број корисника по једном запосленом. Оптерећеност запослених можемо грубо проценити помоћу следеће формуле:
О=Д*С/З (1)
где је Д део тржишта које опслужује оператор, С је број становника земље оператора, и З је број запослених у телекомуникационом оператору. Део тржишта који опслужује дати оператор се може проценити на основу следеће формуле
Д=П/Т (2)
где је П укупан приход оператора, а Т су укупни приходи телекомуникационих оператора у датој земљи.
У табели на слици 12 су дати подаци потребни за израчунавање оптерећености запослених у операторима разних земаља. Узети су подаци за 2008-му годину јер су једино они јавно доступни за све земље. Укупни приходи оператора и број запослених је узет из њихових годишњих извештаја који су на располагању на Интернету. Број становника и укупни приходи (БДП) земаља Европске уније су преузети из Еуростата [Еуростат 2008]. Укупни приходи од телекомуникација као проценат укупних прихода су преузети од Светске Банке и Интернационалне Телекомуникационе Уније при УН [Светска Банка 2008]. За земље региона, број становника је преузет из публикације Цуллен Интернатионал, а укупни приходи телекомуникација су израчунати са слике 8 која је преузета из исте публикације. Телеком Србије поседује фирму Телус и користи њене услуге одржавања и обезбеђења. С обзиром да 0.56 прихода Телуса долази од Телекома, толики део 1900 запослених у овој фирми је додат броју запослених у Телекому.
У табели на слици 12 су израчуната оперећења запослених у операторима земаља које су продале своје операторе, и земљама које то нису учиниле, а које су осенчене у табели. Наиме, државе су највећи акционари својих доминантних оператора у Србији, Белгији, Шведској, Словенији, Француској, Немачкој и другим земљама. С друге стране, Црна Гора, Македонија, Хрватска, Словачка и Мађарска су продале своје доминантне Дојче Телекому. Телекомуникациони оператори који су настали од телефонских оператора доминирају на свим телекомуникационим тржиштима што се види из њихових прихода. Из табеле се јасно види да је у земљама које су продале своје операторе страном оператору, оптерећење запослених знатно веће него у земљама које нису продале своје операторе. То указује на чињеницу да у овим земљама запослени нису отпуштени зато што су вишак, него да би страни оператор постигао што већу зараду. У овим земљама доминација продатих оператора је нарочито изражена. Власник ових оператора нема притисак од конкуренције да пружа услуге бољег квалитета, нити да интезивно инвестира, те тако може произвољно да отпушта. Као резултат корисници имају лоше услуге, и видели смо, и скупе услуге, док држава губи радна места за своје грађане. Једини изузетак из овог правила је Црна Гора, у којој је оптерећеност запослених јако мала, али она се може посматрати као сингуларна тачка због познатих особености својих становника, а због којих је страни власник вероватно морао да попусти. Друго објашњење које се може дати јесте чињеница да оператор Црне Горе опслужује мали број становника, и у тако малој фирми оптимизација послова постаје тежа. Врло је шокантна изузетно мала оптерећеност Дојче Телекома у самој Немачкој од 289 корисника по запосленом, која је драстично мања него у другим земљама чије операторе поседује Дојче Телеком, па чак и преко три пута мања него у Мађарској и Македонији. Можемо приметити и да је оптерећеност запослених у Телекому Србије слична као у земљама где оператори нису продати странцима. То значи да, према датим подацима, у Телекому Србије можемо само очекивати отпуштања ако буде продат.
Оптерећење запослених у доминантним оператерима различитих земаља
Закључак
На основу претходне анализе можемо са сигурношћу да тврдимо да би продаја Телекома Србије била изузетно штетна за нашу земљу. Мотивација страног купца јесте да извуче што већу корист из земље. То је најлакше учинити куповином инфраструктурних фирми као што је Телеком. С једне стране, телекомуникационе услуге су есенцијалне за функционисање грађана, државе и привреде. С друге стране, телекомова фиксна телекомуникациона инфраструктура је грађена деценијама и као таква нема конкуренцију. Кроз фиксну телекомуникациону инфраструктуру се преносе све врсте саобрађаја: телефонски, мобилни и Интернет. Будућем власнику Телекома су дакле загарантовани велики приходи за неопходне услуге кроз инфраструктуру која нема конкуренцију.
Видели смо да су у земљама региона које су продале своје операторе страном оператору цене телекомуникационих услуга многоструко више него у Србији, иако је БДП по глави становника у овим земљама сличан као у Србији, осим у Хрватској где је два пута већи. Истовремено званични подаци о развоју телекомуникационих инфраструктура у овим земљама указују на то да су улагања била највиша у Србији. На крају смо видели да је у продатим операторима отпуштен велики број запослених, тако да је сада оптерећење запослених у овим операторима изузетно велико. Оптерећење мерено бројем корисника по запосленом је у продатим операторима региона више пута веће него у операторима који нису продати страним операторима. При томе, Телеком Србије остварује висок профит. Дакле, приходи продатих оператора су виши од Телекомових, расходи су нижи, поставља се питање где је разлика. Одговори могу бити различити али ниједан не иде у прилог продаји Телекома. Први је, да су ови оператори постали неефикаснији када су продати страном оператору, и да су сада неефикаснији од Телекома Србије. То би било сасвим реално очекивати, јер су ови оператори купљени од стране мултинационалног, изузетно великог, оператора који чак доминира на европском тржишту. Познато је да су монополи неефикасни, јер немају конкуренције да изврши притисак на тржишту. Природно је онда очекивати да је компанија која доминира на великом европском тржишту буде мање ефикасна од Телекома Србије која само доминира на српском тржишту. Други одговор је да се из фирми које су продате извлаче велики профити. Полако долазимо и до трећег могућег одговора да страна компанија форсира индустрију своје матичне земље, тако што ангажује фирме своје матичне земље са приоритетом. С обзиром да углавном фирме богатих земаља купују операторе сиромашнијих земаља, њихове фирме су правилу скупље због значајно виших примања, те повећање цена, смањење инвестиција и деградација квалитета услуга постају неминовни.
Који год одговор да је тачан или нека комбинација истих, долазимо до закључка да се овде не ради о тржишној привреди у којој се повећава ефикасност да би се смањиле цене и побољшао квалитет услуга. Заправо се ради о новој друштвено-политичкој ситуацији, коју би можда било прикладно звати национал-глобализам.
5. Како се може убрзати развој телекомуникација
Продаја Телекома Србије би имала несагледиво лоше последице по економију Србије како је објашњено. Мотиви за ову продају су у потпуности нејасни, и о њиховој нерегуларној природи можемо да нагађамо. Успешна стратегија развоја телекомуникационе инфраструктуре би била врло једноставна. Телеком не треба продавати, али телекомуникационо тржиште треба либерализовати. Треба дати концесију за ЕПС-ову мрежу оптичких каблова. Ово је међуградска мрежа са неискоришћеним капацитетима, али која нема приступни део до корисника. Фирма која би купила овакву концесију би била мотивисана да изгради приступну мрежу до корисника која захтева највећа улагања. С друге стране, фирма која купи Телеком нема овакву мотивацију јер Телеком већ има комплетну мрежу. Истовремено би требало поделити лиценце за брзи бежични приступ по окрузима на које је подељена Србија (ЊиМаџ или ЛТЕ технологије). Преко ове технологије могу да се пружају услуге брзог Интернета, фиксне и евентуално мобилне телефоније. Бежичне технологије су јефтине, могу се лако и брзо пустити у рад, и нарочито прикладне за рурална подручја. Преко њих би се брзи Интернет могао учинити доступним свима у кратком времену. Истовремено, пошто би лиценце укључиле обавезу покривања округа, она би захтевала улагања која су приступачна домаћим, типично малим, фирмама. Тако би домаће фирме добиле државне ресурсе на располагање, учествовале би у изградњи инфраструктуре, а затим би могле да приходују од телекомуникационих услуга. Овакво решење би истовремено подстакло развој телекомуникационе инфраструктуре, и домаће информационо комуникационе привреде.
Оваква стратегија би била у складу са европском интеграцијом Србије уколико до исте дође. Наиме ЕУ не захтева приватизацију доминантног оператора, али захтева либерализацију телекомуникационог тржишта. Све земље ЕУ имају исту обавезу, и либерализације телекомуникационих тржишта које су спровеле су имале очекиване позитивне ефекте. Одлука да Телеком Србије остане у рукама државе Србије је у складу са принципом децентрализованог одлучивања за коју се ЕУ залаже. Такође, оваква одлука ће допринети економском развоју Србије и постизању њене економске независности која је један од услова за улазак у ЕУ. На крају, доминантни телекомуникациони оператори су државни у многим европским земљама: Словенији, Луксембургу, Белгији, Шведској, Финској, Данској, Норвешкој, Швајцарској и другим.
Референце
Abstract: Selling of the incumbent telecommunication operator would have extremely bad consequencies for the economy of Serbia which is already in a poor shape. The incumbent operator, Telekom Srbija, owns almost the entire fixed telecommunication infrastructure of Serbia that provide the telecommunication services essential for functioning of the Serbian society and economy. So, if Telekom Srbija would be sold, we could expect flowing of the big profit out of Serbia as well as of the significant part of the revenue. We could expect higher prices of telecommunication services, lower investments into the infrastructure, layoffs in both Telekom Srbija and its supporting industry, and the lower quality of service. These consequencies are already clearly visible in the countries of the region that sold their incumbent operators, based on the official data.
- [Kulen 2010] Cullen International, Enlargment Countries’ Monitoring Report 3, Annex: Cross-Country Tables, http://www.hakom.hr/default.aspx?id=622
01.03.2010.
- [RATEL 2009] РАТЕЛ, Преглед тржишта телекомуникација у Републици Србији у 2008. години, http://www.ratel.rs/tržište/pregledi_tržišta.77.html
- [Eurostat 2008] Званична статистика Еуростат за 2008 годину http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/ search_database
- [Svetska Banka 2008] Званична статистика Светске Банке и Интернационалне Телекомуникационе Уније за 2008 годину http://data.worldbank.org/indicator/IT.TEL.REVN.GD.ZS
Abstract: Selling of the incumbent telecommunication operator would have extremely bad consequencies for the economy of Serbia which is already in a poor shape. The incumbent operator, Telekom Srbija, owns almost the entire fixed telecommunication infrastructure of Serbia that provide the telecommunication services essential for functioning of the Serbian society and economy. So, if Telekom Srbija would be sold, we could expect flowing of the big profit out of Serbia as well as of the significant part of the revenue. We could expect higher prices of telecommunication services, lower investments into the infrastructure, layoffs in both Telekom Srbija and its supporting industry, and the lower quality of service. These consequencies are already clearly visible in the countries of the region that sold their incumbent operators, based on the official data.
*) Рад је у скраћеној верзији излаган на Округлом столу на тему ПОРЕКЛО И ИСХОД КРИЗА, који су организовали Одбор за економске науке САНУ и Друштво за привредну историју, и треба да буде објављен у следећем Зборнику САНУ.
Балкан магазин: Отворено писмо Борису Тадићу поводом продаје Телекома
| среда, 07. април 2010. | |
БЕОГРАД - Одлука Владе Србије да се приступи продаји “Телекома Србија”, коју сте јавно подржали, је стратешка одлука од интереса за све грађане Србије. Сматрамо да би ова одлука требало да буде плод систематског промишљања тимова стручњака и као таква оптимална за садашње и будуће генерације грађана Србије. Међутим, иступи Владиних и партијских званичника у јавности не изазивају очекивану позитивну реакцију. Стога предлажемо да Влада, у циљу побољшања јавне презентације аргумената за донету одлуку објави одговоре на следећа питања: 1.Који стручњаци, наведени именом, презименом и референцама, су учествовали у изради студије оправданости продаје Телекома? 2.Какви су резултати анализе последица продаје одговарајућих компанија у суседним земљама, са становишта промене обима инвестиција, квалитета и цена услуга, запослености и развоја пратеће индустрије телекомуникација? 3.Због свог стратешког значаја, доминантни телекомуникациони оператори су државни у многим земљама: Луксембург, Белгија, Финска, Шведска, Норвешка, Италија, Словенија, Швајцарска... Какав разлог има Влада Србије да се понаша другачије од капиталистичких земаља са најбољим телекомуникационим системима? 4.У каквој сагласности је одлука о продаји комплетне телекомуникационе инфраструктуре Србије са реализацијом стратешких државних циљева дефинисаних у стратегијама развоја Републике Србије – Стратегија привредног развоја, Стратегија развоја информационог друштва, Стратегија развоја телекомуникација, Стратегија развоја Е управе, Стратегија интегрисаног управљања границом...? 5.Какви разлози стоје иза наизглед нерационалног понашања државе која 2002. поново откупљује 29% власништва од Италијана, затим обавља значајне аквизиције у окружењу (Телеком Републике Српске и М:Тел Црне Горе) – да би сада све то „препустила” страном власнику? 6.Који су разлози за вишеструко повећање претплате без образложења, када је очигледно да ће се тиме, продајом доминантног оператора, новац прелити директно страном купцу из џепова грађана, државне управе, фирми, институција од јавног значаја? 7.Колико је очекивано смањење броја запослених у „Телекому Србија”, ЈП ПТТ Србија и телекомуникационој индустрији? 8.Како држава планира да обештети онај део корисника Телекома који је деценијама уназад улагао средства у обезбеђење „техничких услова” за телефонски прикључак? 9.Технички факултети универзитета у Србији школују најбоље кадрове за област телекомуникација. Како ће држава, одричући се потпуно утицаја на развој телекомуникација у Србији, обезбедити њихов останак у земљи? 10.Како држава има намеру да обезбеди развој телекомуникација и телекомуникационе индустрије као индустрије будућности, након што отуђи телекомуникациону инфраструктуру, национални ресурс непроцењиве вредности, и телекомуникационо тржиште које обухвата готово све грађане Србије, предузећа, државну управу, војску, полицију, институције од јавног значаја? 11.Како држава намерава да спречи обезвређивање вредности акција малих акционара (грађана, запослених и бивших запослених) ако куповину изврши Дојче Телеком, и тиме, као већински власник постане потпуно незаинтересован за њихову куповину? У нади да ћете обратити пажњу на наша питања, срдачно Вас поздрављамо,
|
Google обавештење - продаја Телекома
| ||
| Продаја Телекома – Конференција 21.10.2010 – Српска радикална странка Јасно је да ММФ и његова политика стоје иза ове скандалозне продаје Телекома, коју осуђује чак и бивши министар за телекомуникације, госпођа Смиљанић, ... www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1481 | ||
| Срамна продаја Телекома и нови протести - Stormfront Вероватно сте сви више мање обавештени о намераваној срамној продаји Телекома. Међутим оно што је мање познато то је да се кува нови народни протест, ... www.stormfront.org/forum/t749918/ |
Савет: Користите ограничење „site“ у упиту да бисте претраживали у оквиру сајта (site:nytimes.com или site:.edu).
Уклони ово обавештење.
Направи ново обавештење.
Управљајте обавештењима.
Google обавештење - продаја Телекома
| ||
| Blic Online | Šta biste uradili sa novcem od prodaje Telekoma? Šta biste uradili sa novcem od prodaje Telekoma Ministarstvo finansija Srbije objavilo je juče tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije Od privatizacije 51 odsto Telekoma vlast očekuje najmanje 14 milijarde evra Predstavnici ... Blic online - http://www.blic.rs/?q=h3m4n | ||
| RTS :: SRS protiv prodaje "Telekoma" Funkcioner SRS-a Dejan Mirović izjavio da prodaju "Telekoma" treba obustaviti, a razgovore sa MMF-om prekinuti da bi se zaustavio ekonomski pad zemlje. Alternativa je izvoz u Rusiju, povećanje poreza u finansijskom sektoru i ... RTS :: Srbija - http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/Srbija | ||
| Na prodaju samo trećina „Telekoma" | Aktuelno | Novosti Pregovori sa kompanijom „OTE" o vlasništvu u „Telekomu" i zajedničkoj trgovini akcijama. Država bi na tenderu prodala 31, a Grci svojih 20 odsto ukoliko dođe do dogovora. Novosti - http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:297031-Nadjena-mrtva-u-sobi | ||
| Objavljen tender za prodaju Telekoma Srbije | mikro.rs Ostavljanje bilo kakvih nejasnoća izaziva sumnju da se prodajom Telekoma nanosi velika šteta državi i građanima, a radi ostvarenja pojedinačnih, ili eventualno partijskih interesa. Zbog toga Savet naglašava nužnost potpune ... MikroVesti - http://www.mikro.rs/ | ||
| dssspalanka: Савет за борбу против корупције: Оправдати продају ... Novi post dssspalanka-ov profil Predhodni post · dssspalanka. Савет за борбу против корупције: Оправдати продају Телекома! http://www.ekonomskisavetdss.com/sr/2010-02-12-15-40-21/522-2010-10-21-13-35-36. 10/21/10 04 2010, 16:04 via RSS ... Postavljeno od dssspalanka -... - http://cvrkutanje.com/dssspalanka | ||
| Sojaprotein najavio kupovinu do 9,99 odsto sopstvenih akcija - moj ... Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec smatra da je odluka o prodaji Telekoma Srbija dobra i da će, imajući u vidu i procenu privatizacionog savetnika, biti dobijena dobra cena, a da novac treba uložiti u infrastrukturu. ... moj-fond.rs novosti - http://www.moj-fond.rs/ |
Савет: Користите знак плус (+) да би се термин у упиту тачно подударио.
Уклони ово обавештење.
Направи ново обавештење.
Управљајте обавештењима.
четвртак, 21. октобар 2010.
Google обавештење - продаја Телекома
| ||
| Pečat magazin - List slobodne Srbije » Novi broj » Broj 137Pečat ... Аутор Uredništvo Srbija u pritvoru 06. Gej parada i ustav. Demokrate i huligani 16. Uvod u vanredno stanje. Vajmarska Srbija 17. Majke uhapšenih izlaze na ulicu. Balkanska duga noć 18. Telekom Protiv prodaje Telekoma 20. Otkažite prodaju Telekoma 21 ... Pečat magazin - http://www.pecatmagazin.com/ | ||
| Do 2014. godine potpuni prelazak na elektronsko izdavanje matičnih ... Аутор Redakcija Govoreći o sredstvima koja će biti dobijena prodajom „Telekoma Srbija", Cvetković je saopštio da će se ona nalaziti na posebnom računu i koristiće se za infrastrukturne projekte koje odobri Vlada, a ne za tekuće troškove. ... Personal magazin - http://www.personalmag.rs/ | ||
| Pažnja! Pažnja! | Baraćeva: Potpuni zaokret Vlade Аутор B92 Vesti Savet za borbu protiv korupcije ukazuje da odluka o prodaji Telekoma Srbije odstupa od strategije jačanja Telekoma koju je Vlada do sada primenjivala.U dopisu koji je potpisala predsednica Saveta Verica Barać navodi se da se time ... Pažnja! Pažnja! - http://www.paznjapaznja.com/ | ||
| Inovatorium » Blog Archive » O Integrisu Аутор Marija Zivkovic Šta Crnogorski Telekom donosi novo sa Integrisom? Dušan: Crnogoski Telekom je vodeći provajder telekomunikacionih servisa koji svoje poslovanje bazira na: pružanju usluga i prodaji proizvoda u oblasti data komunikacija, fiksne i mobilne ... Inovatorium - http://www.inovatorium.me/ |
Савет: Користите знак плус (+) да би се термин у упиту тачно подударио.
Уклони ово обавештење.
Направи ново обавештење.
Управљајте обавештењима.
Google обавештење - продаја Телекома
| ||
| SEEbiz.eu - Telekomunikacije - OBAVEŠTENJE: Objavljen tender za ... SEEbiz.eu - Telekomunikacije - BEOGRAD - Ministarstvo finansija Srbije objavilo je danas tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije. www.seebiz.eu/.../objavljen-tender-za-prodaju-telekoma-srbije... |
Ово чим се догоди Google обавештење обезбеђује Google
Уклони ово обавештење.
Направи ново обавештење.
Управљајте обавештењима.
Google обавештење - продаја Телекома
| ||
| Матић: Продаја Телекома наредне године - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ Министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић изјавила је вечерас да ће компанија Телеком Србија бити продата најраније почетком идуће ... www.rtv.rs/.../matic:-prodaja-telekoma-naredne-godine_2176... | ||
| Продаја телекома на часну министарску реч! - Двери српске Прича око продаје Телекома прешла је у фазу када се свакодневно вређа интелигенција грађана Србије! Министри су почели да се користе немуштим језиком у ... www.dverisrpske.com/tekst/1873557 | ||
| ПРОДАЈА ТЕЛЕКОМА: (ГЕО)ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА У складу са тим, јасно је да је, из угла власти, продаја Телекома неопходна. Редовни избори су 2012. године. Значи, важно је сада или ускоро ући у процедуру ... www.vidovdan.org/2010-03.../3284-2010-10-16-14-07-18 | ||
| Obrazloziti prodaju Telekoma - VESTI - SMEDIA Obrazloziti prodaju Telekoma Savet za borbu protiv korupcije zatrazio je danas od premijera Srbije Mirka Cvetkovica objavljivanje odluke o prodaji Telekoma, ... www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=47301&vest...prodaju... | ||
| Srbija, PoslednjaVest.com :: Странцима битнија продаја Телекома ... Радио-телевизија Војводине - Вести - Политика >> Међународним званичницима на Косову је битније како да. www.poslednjavest.com/.../странцима-битнија-продаја-телек... | ||
| Економија : Обуставити продају ако није у питању економски интерес ... Остављање било каквих нејасноћа изазива сумњу да се продајом Телекома наноси ... Продаја Телекома би довела до одлива значајног прихода и профита који ... www.politika.rs/.../Obustaviti-prodaju-ako-nije-u-pitanju-ekon... | ||
| srpskinacionalisti.com • Тема - Продаја Телекома Наравно , нико не расправља о продаји Телекома , компанији , која је претпоследња од чије продаје режим може извући неки краткорочни профит , која је од ... forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=1&t...start... | ||
| Српска Мрежа - Стоп продаји Телекома! Порука тихе већине грађана режиму: Откажите продају Телекома Србије ... Продајом Телекома Србије у иностране руке коначно би престала потреба за развојем у ... www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID...1905... | ||
| Savet: Opravdati prodaju Telekoma - B92 Beograd -- Savet za borbu protiv korupcije u dopisu premijeru predlaže da se obustavi prodaja Telekoma, ukoliko se utvrdi da za to ne postoje valjani ... www.naslovi.net/2010-10-21/b92/savet...prodaju.../2058686 | ||
| Preispitati prodaju Telekoma Savet za borbu protiv korupcije uputio je danas dopis premijeru Mirku Cvetkoviću u kojem predlaže da se obustavi prodaja Telekoma ukoliko se, nakon detaljne ... www.021.rs/Info/Srbija/Preispitati-prodaju-Telekoma.html | ||
| Vesti online / Vesti / Ekonomija / SNS: Prodaja telekoma radi ... SNS Prodaja telekoma radi ostanka na vlasti Srpska napredna stranka kritikovala je danas Vladu Srbije zbog donošenja odluke o prodaji 51 odsto akcija ... www.vesti-online.com/.../SNS-Prodaja-telekoma-radi-ostanka-... | ||
| Balkan Magazin - Novosti i politika - SUMNJE OKO PRODAJE TELEKOMA Savet za borbu protiv korupcije traži objašnjenje o motivima za prodaju Telekoma Srbija i odustajanje od prodaje ako nema valjanog obrazloženja. www.balkanmagazin.net/.../sumnje_oko_prodaje_telekoma.xh... |
Савет: Користите знакове навода ("овако") за групу речи у упиту да би се тачно подудариле.
Уклони ово обавештење.
Направи ново обавештење.
Управљајте обавештењима.
Пријавите се на:
Постови (Atom)